У Скупштинској сали Града Лесковца данас је отворен XXI бијенални научно-стручни скуп „Српска културно-историјска баштина“, који окупља научнике, истраживаче, професоре, кустосе и стручњаке из више научних и високошколских установа.
На почетку догађаја, окупљене су поздравили чланица Градског већа Јелена Миљковић и директор Народног музеја Лесковац Небојша Димитријевић. Скупу је присуствовао и државни секретар Министарства културе у техничком мандату Дејан Антић.
Скуп је посвећен проучавању, очувању и представљању српске културно-историјске баштине, а програм обухвата теме из средњовековне српске историје и културне баштине, историје Србије и Балкана, као и савремених историјских и геополитичких истраживања.
Обраћајући се учесницима, Миљковићева је истакла значај оваквих сусрета и улогу научне заједнице у очувању културно-историјског наслеђа.
„Баштина није само оно што смо наследили од својих предака. Она је и наша обавеза да је проучимо, сачувамо, протумачимо и предамо будућим генерацијама. Управо у томе лежи једна од најважнијих мисија музеја и овакве заједнице“, казала је.
Она је нагласила да Лесковац има дугу традицију истраживања и очувања историјског наслеђа, као и да је Народни музеј једна од најзначајнијих институција које ту традицију негују и развијају. Поред чувања музејских предмета, та установа има важну улогу у научним истраживањима, издаваштву, изложбеној делатности и повезивању локалне баштине са ширим српским културно-историјским простором.
Посебно се осврнула на „Лесковачки зборник“, публикацију која деценијама представља простор за објављивање научних радова из области историје, археологије, етнологије и културе лесковачког краја.
Како је навела, захваљујући таквим издањима, истраживања локалне прошлости постају део шире научне слике о Србији, доприносећи бољем разумевању њеног историјског и културног развоја.
Различити градови и места из којих долазе учесници, попут Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Лепосавића, Источног Сарајева и бројних научних и високошколских установа подстичу размена знања, сумирање резултата истраживања и успостављање нових облика сарадње.
Миљковићева је подсетила и да се догађај одржава у години у којој Лесковац носи титулу Престонице културе Србије 2026, нагласивши да то признање представља и обавезу да се култура посматра у ширем смислу, не само кроз изложбе, манифестације и уметничке програме, већ и кроз научни рад, истраживање и очување докумената, предмета и сећања.
„Култура је и постављање питања о прошлости како бисмо боље разумели садашњост и одговорније градили будућност“, додала је она.
Према њеним речима, циљ је да Лесковац током године Престонице културе буде место сусрета уметника и научника, музеја и универзитета, истраживача и публике, као и да се о прошлости говори аргументовано, уз примену савремених научних метода и доступност резултата истраживања будућим генерацијама.
На крају је учесницима пожелела успешан рад, плодне дискусије, нова сазнања и стварање нових облика сарадње, уз поруку да Лесковац, као град богате прошлости и живе културне традиције, остаје посвећен неговању и проучавању српске културно-историјске баштине.
