У Народној библиотеци „Радоје Домановић“ синоћ је отворена изложба „Стриповијетке Бранка Ћопића“, приређена у сарадњи те установе културе са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске.

Изложба је део пројекта „Престоница културе Србије 2026. године“, програма „Цел’ свет“ и потпрограма „Градови побратими“.

Присутне је најпре поздравила Весна Илић, директорка Народне библиотеке „Радоје Домановић“, рекавши да је циљ едиције „Стриповијетке“ да се класици наше књижевности приближе савременој публици кроз нове уметничке форме.

„Након Петра Кочића, Алексе Шантића и Стефана Митрова Љубише, едиција „Стриповијетке“ обогаћена је и Бранком Ћопићем. Текст и визуелни израз у адаптацији Милана Младића и Предрага Иконића преточили су Ћопићеве приповетке „Башта сљезове боје“, „Чудесна справа“, „Поход на Мјесец“ и „Изокренута прича“ у нови уметнички језик. Када говоримо о Ћопићу, говоримо о писцу уз чије су приче одрасле генерације. Његов свет је истовремено духовит и нежан, детињаст и мудар, на први поглед једноставан, а дубок када му се вратимо као одрасли људи. Управо зато је драгоцено што кроз стрип уметност његове речи добијају нову снагу, отварајући врата класичној литератури у времену нових технологија и савремених читалачких навика“, казала је директорка Илић.

Како је навела, изложба је поклон Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске лесковачкој Библиотеци, која ће је поносно представљати целом Јабланичком округу.

Директорка Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић, која је први пут посетила наш град, захвалила се домаћинима на гостопримству.

„Први пут сам у Лесковцу и захваљујући колегама из Библиотеке и Музеја успела сам да видим део ваше културне баштине и верујте ми да ћу од данас свима причати да морају посетити Лесковац. Немојте да идете у Грчку, а да не станете у Лесковац“, нагласила је на почетку свог обраћања.

Говорећи о сарадњи две библиотеке, објаснила је да изложба, у суштини догађаја, повезује три књижевника – Петра Кочића, Радоја Домановића и Бранка Ћопића, али и књижевност и стрип, односно четврту и девету уметност.

„Повезали смо четврту и девету уметност. Стрип је рађен у белгијско-француском стилу и представља четврти стрип у нашој едицији. Јавно позивам колеге из Народне библиотеке „Радоје Домановић“ да буду гости наше Националне библиотеке и дајем нам један заједнички задатак, да у наредном периоду урадимо заједнички пројекат – Стриповијетке Радоја Домановића. Са наше стране, ми ћемо обезбедити стрип цртаче, а довољно је да ви урадите само ваш тираж који ћете да дистрибуирате у Јабланичком округу“, поручила је директорка Петровић Зечић.

У име градоначелника Лесковца присутне је поздравила градска већница Бранкица Стаменковић, када је рекла да програм „Градови побратими“ управо доприноси јачању сарадње са градовима са којима Лесковац негује братске односе.

„Култура је и оно што стварамо, оно ново што доносимо и дајемо генерацијама које долазе. Зато овакав начин приказивања дела и њихових јунака представља начин да се традиција повеже са савременим и новим добом. Као неко ко ради и живи са младим људима, видим велику предност што сте на овај начин оживели ове јунаке, што сте им дали могућност да буду занимљивији будућим генерацијама“, повукла је Стаменковићева.

Она је подсетила да Лесковац има дугу и препознатљиву стрип традицију, као и Школу стрипа „Никола Митровић Кокан“, захваљујући којој се у нашем граду одржавају Балканска смотра стрип аутора и велики јавни час стрипа.