Географски положај

Северна географска ширина града је 42°52′, а источна географска дужина 21°57′.

Географско-саобраћајни положај Лесковачке котлине има транзитни карактер. Кроз њу пролазе важне међународне саобраћајнице, али и саобраћајни правци нижег реда. Главни саобраћајни правац повезује Западну и Средњу Европу са Македонијом, Грчком и Малом Азијом.

На западу, долином Јабланице налази се саобраћајни правац који повезује Лесковачку котлину са Косовском котлином (пут Лесковац-Лебане-Медвеђа-Приштина).

Са Пиротском котлином повезана је долином Власине и Лужнице, а долином Власине са Власином и Крајиштем односно Бугарском.

Лесковац се налази у срцу простране и плодне лесковачке котлине (дугачке 50км, а широке 45 км), на малој реци Ветерници, у подножју брда Хисар (341 м), у централном делу лесковачке котлине.

У близини града пролази река Јужна Морава, а највеће притоке и најзначајнији водотоци су: Ветерница, Јабланица, Власина, Пуста Река, Рупска река. Лесковац је окружен и са три вештачка језера Брестовачко, Барје (акумулација за водоснабдевање града) и Власинско језеро.

У 144 насеља и самом граду, према попису из 2011. године, живи 144.206 становника. По броју насеља, лесковачка општина је најразуђенија у Србији. После Ниша, град Лесковац највећи је на југу Србије. Годишња просечна температура је 11,3 степена.

Лесковац лежи на надморској висини од 228 метара, смештен са још 300 насеља у плодној котлини која обухвата 2250 км², која је била огранак некадашњег Панонског мора. Око котлине су планине Радан (1409 м),Гољак планина и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник (1638 м) на југу и Бабичка гора (1098 м), Селичевица (903 м) и Сува планина на истоку. На северу се граничи са нишком котлином а на југу преко Грделичке клисуре са врањско-бујановачком котлином.