Министар културе Никола Селаковић боравио је данас у Лесковцу, где је заједно са градоначелником др сци. мед. Гораном Цветановићем отворио изложбу „Српски средњовековни споменици у опасности“.
Изложба, чији су аутори Марко Савић и Марко Тодоровић, смештена је у холу Лесковачког културног центра и први пут се представља у Србији.
Свечаност је започета нумерама „Суза Косова“ и „Пећка кандила“ у извођењу вокално-инструменталног састава „Либеро“.
Да изложба подсећа све нас на непроцењиву вредност духовне и културне баштине и на одговорност коју имамо да је сачувамо за генерације које долазе истакао је први човек Лесковца у свом обраћању.
„Она говори о наслеђу које вековима представља један од најважнијих стубова идентитета српског народа и део је шире европске културне баштине. Управо зато је важно да о тим вредностима говоримо и да их представљамо јавности“, навео је градоначелник.
Како је нагласио, наша локална самоуправа снажно развија културни живот и континуирано улаже у установе и програме, па је за редовне активности у области културе текуће године издвојила више од 600 милиона динара.
Бројни садржаји који се реализују допринели су да Лесковац буде проглашен и Престоницом културе 2026. године.
„Посебну захвалност желим да упутим Министарству културе и министру Николи Селаковићу, јер је захваљујући подршци државе и због квалитетних програма, Лесковац понео титулу Престонице културе Србије за 2026. годину. То је велико признање за наш град, али и велика обавеза. У оквиру тог пројекта, средствима ресорног Министарства од скоро 300 милиона динара и додатних 100 милиона динара које ће определити Град Лесковац, биће реализовано преко 300 активности“, истакао је градоначелник др сци. мед. Горан Цветановић.
Када је реч о инфраструктурним улагањима, подсетио је да пројекат обухвата реконструкцију некадашњег Дома војске и пренамену истог у мултифункционалну концертну дворану. Део тог објекта припашће и Музичкој школи „Станислав Бинички“.
Поред тога, извршиће се адаптација изложбене и конференцијске сале Народног музеја Лесковац, док ће централни парк добити споменик посвећен Краљу Милану Обреновићу. Тиме ће се у 2027. години обележити значајан национални и локални јубилеј – 150 година од ослобођења града од османске власти.
Према речима министра Селаковића, изложба је започела свој живот у оквиру обележавања 20. годишњице уписа манастира Високи Дечани у Унесков регистар непокретне културне баштине од значаја за човечанство.
„Ова изложба је премијерно приказана у Паризу, у седишту Унеска 24. новембра 2024. године, потом и у нашем Културно-информативном центру Републике Србије у Паризу. Основни циљ изложбе у оном тренутку када смо је приказали светској јавности и почели са њом да посећујемо много европских градова и престоница био је да се наше угрожено културно благо у опасности, које је изложено насртајима, рушењу и историјском фалсификовању данас у првој четвртини, то јест у првој половини 21. века прикаже што већем броју народа широм света“, казао је у уводном делу говора.
Циљ им је био и да са поставком прво упознају оне државе које нас подржавају у борби за очување нашег народа, државе и националних интереса на Косову и Метохији.
„Након Париза, који је то прво место имао захваљујући томе што је седиште Унеска, ова изложба приказана је у Букурешту, Братислави, у Темишвару… Отишла је у Републику Српску и приказана је у Бања Луци и у Источном Сарајеву. Ових дана је у Будимпешти, а до краја ове године требало би да је виде по нашем плану публике у Солуну, Атини, Никозији, Москви, Пекингу и Мексико Ситију. Ипак, од онога момента када смо почели да отварамо ову изложбу на различитим меридијанима, почело је да расте интересовање да се она прикаже и у Отаџбини. Хоћу да кажем да је наша идеја, да би то било боље, била да први град у којем ће ова изложба угледати светлост дана у Србији не буде ни Београд, ни Нови Сад, ни Ниш, већ да управо буде Лесковац, који за неколико недеља преузима титулу националне Престонице културе“, образложио је министар Селаковић.
С обзиром да ће изложба моћи да се погледа до 12. априла, замолио је надлежне да организују школске посете, јер сматра да највећи број деце није био у прилици да уживо види ниједну од тих светиња.
„Оно што је важно и што ми треба да понављамо себи самима, својим породицама, својој деци и своме окружењу, а онда и свакоме са ким дођемо у додир, а да је дошао из иностранства, односно преко граница наше Отаџбине, је следеће: Од 1999. године до данас на нашем Косову и Метохији су нам уништили 156 цркава и манастира. Запамтите бројку 156. Ближи нам се обележавање 17. марта и 24. марта. Март месец нам није био срећан. Деценијама за нама, али је прилика права да се подсетимо те велике истине. Уништено је 255, а на више од 50 гробаља није остао ни један једини читав споменик. Преко 10.000 хиљада икона и различитих црквених предмета је што украдено, што уништено. И све се то дешавало пред очима међународне јавности. Све се то дешавало пред очима бирократа. Нико никада није одговарао за то. Морам и први пут да изнесем један податак. Интересовало нас је у Министарству културе да сазнамо када се догодио мартовски погром 2004. године, па се након тога та међународна заједница некако активирала. Па су нам причали причу о томе да ће организовати донаторске конференције, па да ће сакупити средства… Брука и срамота су подаци до којих смо дошли колико су средстава сакупили и за коју, али објавићемо те податке и видећете да их ништа од тога није интересовало“, рекао је.
Осврнуо се и на то да је 2024. године било 20 година од уписа Високих Дечана у Унесков регистар, као и да су наредне три године уписивани Пећка патријаршија, Грачаница и манастир Девич.
„Ове године је 20 година од како су ова четири бисера српске средњовековне културе, уметности сакралног градитељства уписана у Унесков регистар културних добара од значаја за човечанство у опасности. Дакле, не причамо о Блиском и о Средњем Истоку. Не причамо о другим ратним поприштима широм Европе, света… Причамо о Косову и Метохији где су ратна дешавања наводно престала пре 27 година. Ми ту имамо светску баштину од значаја за човечанство у опасности. Користим прилику да кажем овде пред вама, а о томе сам говорио на Унеско конференцији у Барселони прошле године, да је заиста неопходно да скренемо пажњу на један сасвим посебан аспект угрожавања српских средњовековних споменика на Косову и Метохији, укључујући и ова четири који су део светске културне баштине, а то је путем историјских фабрикација фалсификата. У ствари, српски народ се већ неколико пута суочио са нечим што не може да има друго име, осим културоцида. Ово зло не жели да уништи само културу једног народа, већ она жели да уништи културу као идентитет и то до затирања постојања читавог једног народа. Њему смо као народ били изложени више пута у нашој историји, а током 20. века можда више него раније. А ево како изгледа то што можемо назвати културоцид. У првом кораку дешава се физичко уништење културе и затирање културе. Она је најчешће увод у геноцид или етничко чишћење. Они зрелији међу нама данас овде памте добро почетком осамдесетих година да је све кренуло паљењем конака Пећке патријаршије“.
Како је испричао, у другом кораку прибегава се фалсификовању историје и брисању културе. Етничко чишћење постаје чишћење културе од оних којима та култура изворно припада.
„И најзад, у трећем кораку оно што је избегло уништење и чије је порекло уклоњено, отима се од жртве и присваја као наслеђе злочинца. Ово би се могло назвати чишћењем историје. Чишћење историје и присвајање од жртве. Тако културоцид на крају постаје савршен злочин. На први поглед може да делује да је према овом обрасцу културоцид на Косову и Метохији у својој завршној фази. У стварности страшно искуство српског народа из Другог светског рата, посебно у тадашњој Хрватској, НДХ Хрватској, као и током деведесетих година, је да отимање културног наслеђа није само крај, већ и најава новог патолошког циклуса још горег насиља“.
Мишљења је „да се томе мора стати на пут“.
„То је мисија која нам по нужди припада и којој нас је историја посветила. У име очувања управо изузетне универзалне вредности истине и историјске истине, ова изложба стоји наспрам сваког насиља, кривотворења и сведочи о неопходности и племенитости мисије заштите културног наслеђа, како нашег српског народа, тако и читавог човечанства„.
Пошто се права замисао поставке може видети једино путем паметних телефона, министар Селаковић позвао је све да, упркос савременој технологији и неминовном коришћењу уређаја, сачувамо нашу културу и да се не одричемо онога што је прошло тест векова и генерација.
На крају, поручио је присутнима да је изложба јасан сигнал, јасан глас и јасно опредељење ове генерације за верност и оданост косовском завету и глас да се ми „нити одричемо, нити можемо одрећи онога што је вековима наше.
